Nije novost da su individualna ložišta jedan od ključnih problema kada je u pitanju zagađenje vazduha. Procenjuje se da oko milion domaćinstava u Srbiji u pećima loži ugalj, drva, pelet i druga goriva. Međutim, najveća upotrebna vrednost vatre je zapravo u zagrevanju, pa savremeno društvo konstantno traži način kako da iz vatre dobije samo grejanje, bez dima i svih štetnih materija koje se ispuštaju procesom sagorevanja.

Kako zapravo izgleda proces sagorevanja?

Sagorevanje počinje na oko 400 stepeni Celzijusa i, ako uzmemo za primer cigarete, one na toj temperaturi počinju da gore. Tada se oslobađa duvanski dim, koji emituje više od 6000 materija, od kojih je 100 okarakterisano kao štetno i potencijalno štetno. Kada je cigareta upaljena, njen žar pri vrhu dostigne i 900 stepeni. Zato se danas veruje da, osim što je štetno, pušenje cigareta je na neki način i prevaziđen način „dolaska“ do nikotina, supstance koja se prirodno nalazi u biljci duvana i zbog koje ljudi ne prestanu da puše. Nikotin nije bez rizika i izaziva zavisnost, ali nije primarni uzorčnik bolesti povezanih s pušenjem. Gorući problemi su, u stvari, sagorevanje i duvanski dim. Zato bi prvo rešenje ovog problema bilo da se u potpunosti ugasi sagorevanje. Drugo rešenje može biti u zagrevanju.

Na kojoj temperaturi nema dima?

Zagrevanjem se smatra proces koji počinje između 250 i 350 stepeni Celzijusa, a to je momenat kada još uvek ne nastaje dim. Na primeru pušenja, čak su i svetski eksperti iz oblasti javnog zdravlja počeli glasno da govore da postoji bolja opcija za sve one pušače koji žele da promene svoje loše navike, ali nisu spremni da je se u potpunosti odreknu. Navode da odgovor leži baš u zagrevanju, odnosno manje štetnim alternativama koje su bazirane na tehnologiji zagrevanja duvana.

Pogledajte još praktičnih primera zbog kojih sagorevanje treba u svim sferama da zamenimo zagrevanjem.

Izvor: kurir.rs